ZASADObavesti me

BLOG

Prvi jesenji mraz: šta zaštititi u bašti i kako

Poslednje ažuriranje: 23. oktobar 2026.

Prvi jesenji mraz ne pogađa celu baštu podjednako. Paradajz i drugo toplotoljubivo povrće stradaju odmah, dok kupus, praziluk, spanać i matovilac mogu da ostanu napolju još dugo. Ovde je opisano šta mraz zapravo radi biljci, šta je najosetljivije i čime se leje mogu pokriti.

Šta mraz radi biljci

Oštećenja od niskih temperatura u povrtarstvu javljaju se na tri načina:

  • Smrzavanje je ono što donose rani jesenji i kasni prolećni mrazevi. Voda u biljci, u prostoru između ćelija, pretvara se u led. Biljka koja dobro podnosi hladnoću može to da preživi ako mraz nije jak ni dugotrajan, ali samo ako se vazduh posle njega zagreva polako. Kada otopljavanje dođe naglo, ćelije se kidaju i biljka propada.
  • Izmrzavanje pogađa ozimo povrće kao što su salata i spanać. One inače dobro podnose hladnoću, ali kad jak mraz potraje, ne mogu da izvlače vodu i hranu iz smrznute zemlje, pa se osuše i uginu.
  • Promrzavanje se češće viđa u rano proleće. Zemlja se pri naglim promenama temperature naizmenično skuplja i širi, kidaju se sitni korenovi, a biljka ostaje bez vode i hrane. Bez valjanja takve leje biljka propada.

Iz ovoga sledi i najvažnija stvar za jesen: biljku ne štiti samo to koliko je hladno noću, već i koliko je brzo jutarnje sunce zagreje.

Šta prvo strada

Paradajz je jako osetljiv na hladnoću. Prva oštećenja na njemu nastaju već na 0,5 °C, a mraz od -2 °C je krajnja granica koju podnosi. Zato paradajz na otvorenom ne čeka mraz: zrele i poluzrele plodove oberi pre prve hladne noći. Kako plodovi dozrevaju i kako se čuvaju, opisano je u tekstu Radovi u bašti u oktobru. Ako paradajz vodiš u aplikaciji ZASAD, zadaci ti stižu prema fazi biljke i prognozi vremena, uz podsetnik kada je nešto na redu.

Paradajz, papriku i druge kasne plodove koji još sazrevaju možeš kratko produžiti pokrivanjem. Niski zaštitni poklopci od stakla ili tvrde providne plastike ublažavaju prve rane mrazeve i daju kasnim plodovima malo više vremena da dozru.

Šta podnosi hladnoću

Dobar deo jesenjeg povrća ostaje u bašti i posle prvih mrazeva:

  • Kupus, kelj, keleraba, praziluk i paškanat spadaju u otporno povrće. Keleraba dobro podnosi niske temperature, pa se gaji i kao kasna jesenja kultura. Paškanat prezimljava u polju.
  • Kelj pupčar se bere na kraju sezone, kada ga uhvati prvi mraz.
  • Salata i spanać iz jesenje setve prezimljavaju na otvorenom. Spanać ulazi u zimu sa dva do četiri prava lista i u proleće nastavlja rast.
  • Matovilac se bere u jesen, preko zime i u rano proleće, ali lišće treba čuvati od mraza.
  • Blitva i peršun mogu da prezime uz malo zaštite.

I otporno povrće ima granicu. Glavice kupusa koje ostaju napolju pokrij slamom i lišćem ili debljom plastičnom folijom, da ne izmrznu. Kupus u hladnim danima beri između 9 i 12 časova. Korenasto povrće koje ostaje na leji pokrij slojem slame i lišća, pa preko toga nabaci zemlju.

Agrotekstil preko useva

Agrotekstil je tanak, poluprovidan pokrivač koji propušta svetlo, vazduh i vodu. Lagan je i ne oštećuje biljke, pa se stavlja direktno preko useva, bez lukova. Koristi se baš za kasnu jesen i rano proleće, a najviše kod salate, mrkve i krastavca.

  • Deblji agrotekstil štiti od mraza za oko 2 °C. Tanji propušta više svetla, ali daje manje zaštite.
  • Na najhladnije noći stavi dva sloja.
  • Ivice optereti ciglama ili ih ašovom ukopaj u zemlju, da ga vetar ne podigne.
  • Ne zateži ga previše, jer zategnut pokrivač sputava rast biljaka.
  • Pažljivo rukovanje omogućava da isti pokrivač služi tri sezone.

Pokrivač zagreva biljke toplotom sunca koju zadržava. Bez sunca, ispod njega se temperatura za kratko vreme izjednači sa spoljnom. Zato je agrotekstil najkorisniji kad se kombinuje sa slamom ili sličnim izolacionim materijalom. Uz to štiti i od vetra, sitnog grada i udara jake kiše, koja inače stvara pokoricu.

Keleraba posebno dobro uspeva pod agrotekstilom, koji u jesen može da zameni niske tunele.

Folija, poklopci i niski tuneli

Za matovilac i drugu salatu u jačim zimama u obzir dolaze slama ili lišće, agrotekstil, perforirana folija i niski tuneli.

Kod providnih pokrivača pazi na pregrevanje. Neprobušena folija ili folija sa mehurićima čak i u proleće, po sunčanom danu, zadržava previše toplote i vlage i oštećuje biljke. Zato biraj perforiranu foliju ili pokrivač koji pušta toplotu da izađe.

Biljke pod folijom ili agrotekstilom redovno obilazi. Kada se vazduh zagreje, otvori ih i provetri. Poklopce i tunele dobro učvrsti, jer ih vetar lako odnese. Kod salate, spanaća i kupusa ispod pokrivača rast je mekši, pa ih ne otkrivaj naglo: oko nedelju dana podiži bočne strane, da se biljke postepeno naviknu.

Zaklon brazdom za ozimo povrće

Kod ozimog povrća najviše pomaže ono što se uradi pri setvi. Jedan način je da se seje ili sadi na zapadnu stranu brazde. Brazda svojom visinom zaklanja biljke od jutarnjeg sunca, pa se led u tkivu topi polako i biljka podnese mraz bez većih posledica. Brazde se vuku u pravcu severoistok-jugozapad, tako da biljke budu zaklonjene i od hladnog severnog vetra.

Druga mera je zagrtanje biljaka zemljom, a treća pokrivanje folijom ili drugim materijalom. Spanać za ozimu proizvodnju seje se na uzdignute gredice, gde se posle obilnih kiša ne zadržava voda.

Kratak spisak pred prvu hladnu noć

  1. Oberi paradajz, papriku i drugo toplotoljubivo povrće sa otvorenog.
  2. Pripremi agrotekstil, ciglu ili ašov za ivice, i slamu.
  3. Kasne plodove i mladu salatu pokrij poklopcem ili agrotekstilom, na najhladnije noći u dva sloja.
  4. Glavice kupusa i korenasto povrće na leji pokrij slamom i lišćem.
  5. Ujutru, kad zagreje, provetri sve što je pod folijom.

Izvori